“Ma, otplatiću to u sledećem životu!”

Angel vs Devil #malaodskandala #scandalicious

Kad osvrnem se oko sebe, imam osećaj kao da apsolutno ne pripadam ovom svetu. A onda, samo za trenutak, posmatrajući malo dublje, shvatim da sam tačno tu gde trebam biti.

Da, idem iz krajnosti u krajnost. Da, ili sam svetica ili sam đavo. I ne, ne znam za sredinu. Zašto bih? Ko je još uživao u životu držeći se sredine? Poštujući sva nametnuta pravila? I znam li ikoga takvog?

Retke su žene koje poznajem, a koje su jasno i glasno rekle šta žele. Još ređe su one koje su se ogradile od mišljenja okoline, i žive onako kako osećaju da treba. Jer nije moralno želeti. Jer nije ispravno. Jer sutra, kad umremo, neko će da nam sudi…

Pitam se, ko sam bila i šta sam radila u prošlom životu… Jesam li ga traćila kako bih uživala u svim blagodetima ovog? Potpisujem da nisam. Verujem da sam, baš kao i sad, bila u “Ma, otplatiću to u sledećem životu” fazonu, dok sam krupnim koracima grabila ka onome što želim.

Možda mi, zbog tih prošlih grehova, sada treba malo više da odlučim za šta se vredi boriti. I možda mi, samo zato, srce besciljno luta, odustajući od onog nekog bitnog, tik pred cilj. A možda, možda sam samo sve uništila činjenicom da nikad nisam prosleđivala te lančane poruke koje su obećavale sreću, mir i ljubav.

Već dugo želim da napišem sve što osećam. Do Zlatka, nisam ni bila svesna koliko je jaka ta moja želja. A možda samo nisam imala pravu inspiraciju. Sada, sada je nalazim svuda. Baš svuda. I kao da je uz njega, život krenuo nekim novim tokom.

Ipak, za Zlatka se ne borim. Puštam ga da umire lagano u tom svom lažnom braku, srećna što je makar on meni pomogao da izađem iz svog. I što me je podstakao da pišem. Što mi je dao neku novu dimenziju mene. I da, sebična sam. I bezobrazna. Nazovimo to delom šarma novoprobuđene mene.

Čini se da je pisanje, a ne Zlatko, ono čemu trenutno težim. Možda je to ono čemu treba krupnim koracima da grabim. Možda je sasvim u redu da od svetice koja sam bila u toj vezi, žene koja je puna ljubavi, postanem sam đavo. Možda je to ono što sam zaslužila u prošlom životu – da vladam niskim strastima i uživam u neslućenim visinama, a onda da pišem o tome.  A možda ću i od toga odustati, u strahu da ne uništim par života usput…

Priznajem, snebivam se i dalje. Ljubav koju osećam prema njemu, i dalje me sputava da mu serviram “posvetu k’o osvetu”.

Ipak, jednom kada sam ga pitala “zar se ne plašiš posledica svojih igrarija?” aludirajući na sve ono što može da izgubi, potpuno samouvereno mi je rekao da nema problem ni sa igrom ni sa posledicama jer se igra samo sa onima kojima dovoljno veruje,  makar važilo da “ne možeš nikad biti siguran 100%, čak ni u sebe“.

Priznajem, jednim delom bio je u pravu.

Tada, u tom trenutku, plašila sam se da će da me ogoli. Da će da mi uništi brak. Da mi se zavuče pod kožu. A on mi je verovao dovoljno da ja njemu neću uraditi isto.

Sada, u ovom trenutku, mogu da kažem da brinem da ja ne ogolim previše njega. A možda i ne brinem. Kao što sam reče, “ništa od svega toga nije radio neko drugi“. Prestala sam da brinem i da li ću njemu da uništim brak svojim pisanijama, i to… pam, pre jedno 3 ipo minuta. Svakako “ništa od svega toga nije radio neko drugi“. A moj brak je uništen i pre nego što je on stupio na scenu pa se ni oko toga previše ne brinem. Samo sam, za razliku od njega “o-tako-moralnog”, i Gdje iVane, još moralnije i čednije pred svetom, a potpuno drugačije u svom umu, ja rešila da izvedem stvari na čistac.

Što se podvlačenja pod kožu tiče, priznajem, i dalje je tu. Koliko još dugo, ne znam. Ali ono što znam je da… ja da sam Zlatko Lazić, ja bih bila jako dobra prema meni. Jako, jako, JAKO dobra. Zbog svog mira. Jer, ne možeš od mene očekivati da te bezuslovno volim i poštujem, bez da mi isto pružiš za uzvrat. Ne možeš se večito oslanjati na to da ja imam emocije i da ne želim da te povredim, da ću te staviti ispred sebe – ako ti mene nikad ne staviš na vrh. Ni ljubav nije večna. A poverenje treba zaraditi – i održati.

Kažem ja lepo… Đavo.

Ili što bi moja drugarica rekla: “Mala, nas će poslati u raj ako ovako nastavimo. U paklu bi nam bilo i previše zabavno, raj je mesto gde ćemo crći od dosade.” Amen For That!

 

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or