“Poljubi me…”

Elevator kiss #malaodskandala #scandalicious

– ja idem do lifta, ulazim i kupim te. može?
– hajd

Zaista ćeš to da uradiš? Zaista? Zaista?” – pitala sam samu sebe valjda milion puta u sekundi. Nije mi bilo svejedno. Kolena su mi klecala, ali koračala sam i dalje.

ma kako da se ljubim, zaustavljaju na svakom spratu lift
pa zar nisi rekla da ima stop
nema u ovom 😀
e jebem ga, onda ona sobica za spremačice
hahahhaha zato sto one ulaze i izlaze non stop 😛
ma jok ima i praznih

Da, znala sam da ima i praznih soba za spremačice. Ali sam isto tako znala da nema šanse da se opustim ako i sekunde budem razmišljala da li će nas neko videti kako ulazimo u iste, ili ako neka od devojaka uđe. Ne postoji način to da opravdam, čak ni sebi, a ne nekom drugom. A trebalo mi je opravdanje. I iskreno, nisam do zadnjeg sekunda verovala da će se to desiti. Vodila sam se onim da će biti ista priča kao i uvek…

ah ta hrabrost na skype-u
lakše je na Skype mogu da odolim tvom šarmu
bla bla bla 😛
cmok
– uživo ne flertuješ sa mnom 😛 a ne daj bože da se ljubiš 😛
– hahaaa. ljubićemo se, ne brini
– hahahaha ne brinem 😛 što bih se zaboga oko toga brinula 😛
– hehe onda ćemo lako

Ispade da je zaista bilo lako. I više nego lako.

Bila sam ispred lifta kada sam ga čula da je ušao u isti, samo sprat iznad. Razmišljala sam da pobegnem. To je to. Dok još mogu, moram da pobegnem. A nisam… Umesto toga, kad su se vrata od lifta otvorila, ugledala sam ga kako stoji naslonjen na ogledalo iza sebe. Da, bio je visok, zgodan, dominantan, a opet – nikad mi nije privlačio pažnju. I sad sam bila na par trenutaka od toga da se ljubim sa njim. Možda ipak da pobegnem?

Noge su me pak vodile unutra. Moje štikle, nosile su me u pravcu njegovih usana. Bile su tako blizu mojih. A ja sam bila u takvoj panici…

Bar tri kruga vozili smo se gore-dole dok sam stajala ispred njega. Posmatrao me je. Bio je tu. Spreman. Ja sam bila ta koja je trebala da prelomi. A ja… ja sam samo stajala i gubila se u plavetnilu njegovih očiju.

Poljubi me“, uspela sam nekako da promucam, i njegove usne su se istog trenutka našle na mojima. Bio je nežan. Previše nežan. Pomislila sam “koliko buke ni oko čega”, i gricnula mu usnu. Kao da je samo to čekao, produbio je poljubac. Njegove ruke, obavile su se oko mog struka, a sa usana je skliznuo ka vratu… Dođavola, ponovo smo se našli u prizemlju, i tih par sekundi dok su se vrata zatvorila i lift ponovo počeo da se penje izgledao mi je kao večnost. Činilo se da je i on jedva dočekao, i ovog puta, poljubac je bio dublji, strasniji, provokativniji i ja sam osetila trnce u celom svom telu. Ljubili smo se kao da svet oko nas ne postoji, kao da nismo ničiji, kao da postojimo tu samo da bi smo udovoljili jedno drugom. I bilo je sjajno. Nisam mu to priznala, ali bilo je sjajno.

– pam, bilo bi bolje da je trajalo 15min, ali… et’. 😛
– a znači bilo je lepo
– pam, mogla sam biti malo opuštenija 😀 kontam da bi onda bilo bolje 😉  no dobro, nisam se nikad ljubila u liftu u sred firme 😀
– izgubili smo nevinost (lift, firma)

Izgubljena nevinost… prva od mnogih koje sam doživela sa njim.

Od istog autora:

Leave a Reply