Sebični. Tako sebični.

hug me tight #malaodskandala #scandalicious

Mala, čuješ li šta si upravo rekla?
Čujem. Čuješ li ti? Nema je više… Zbog tebe. Zbog stresa. Zbog nervoze. Zbog svega.
Lažeš me. Znam da me lažeš.

Očekivala sam to. Ne mogu reći da nisam. Jer, koliko god dobar sex to bio, koliko god nas je pucao adrenalin, znala sam da neće dobro reagovati na informaciju da sam bila trudna. Bila. Dođavola, bila sam trudna. Nakon svih godina pokušavanja, svih neprospavanih noći, svih mojih progutanih suza zbog toga što želim, a ne mogu da imam… Konačno sam jedan dan ugledala dve crtice na svom testu. Noćna mora svih švalera, znam. Ali ni sekunde nisam pomislila da se rešim tog nevinog bića koje sam toliko želela, ma šta god on rekao.

Zlatko… Nije mi bitno da li mi veruješ ili ne. Desilo se. I nikad je ne bih makla. Makla bih sebe od tebe. Ali bebu nikad. Ipak, nije bilo suđeno. I nemoj sve da kvariš tim svojim nepoverenjem. Dovoljno mi je teško. – promucala sam nekako, dok su se, jedna za drugom, suze slivale mojim licem iako sam pokušavala da ih ugušim negde duboko u sebi. Da, bolelo me je to nepoverenje iako to nisam htela da priznam ni sebi samoj.

Mala! Čuješ li sebe? Šta to pričaš? Lažeš me, zar ne?

Samo sam slegla ramenima.
Veruj u šta god želiš, rekla sam mu.

I dalje si trudna, zar ne?

Ok, ovo nisam očekivala. Možda zaista ne slušamo jedno drugo. Jel on misli da ja lažem – da bebe sad nema?! Jel ovaj razgovor drugim ljudima obično ne ide – “Lažeš da si trudna, kako bi me zadržala”, a on mene optužuje – da krijem trudnoću?

Kroz glavu mi prolaze momenti u kojima smo uživali… Svi oni kojima smo se prepuštali, bez ikakve brige, bez ikakve zaštite… jer ja ne mogu… Na poslu. U autu. Produženi vikend u Paraćinu. Kod mene… Prolazi mi kroz glavu i haos koji nastaje kada bih zaista rodila jednom malog Marka, Nikolu, Lazara… Da, možda bi po ocu mogao da se zove… Svakako ne bi nosio njegovo prezime… Ali bi ona u nekom momentu saznala, sasvim sigurno. Devojčice bi morale saznati da imaju batu, zar ne? A ako devojčice znaju… znala bi i ona. Šta onda?

Mala?

Želim da me zagrli i da čujem od njega da će sve biti u redu. Stvarno to želim.

Apsurdno, kako sedi na mojoj pilates lopti, grli me tako da mu je glava naslonjena na moj stomak. I iako sam svesna da je u ovom trenutku emocijama miljama daleko od mene, osećam se kao da će sve biti u redu. Na ovaj način, ili na onaj…

Od istog autora:

Leave a Reply