Skrivanje, ah to skrivanje

little witch black cat #malaodskandala #scandalicious

– 🙂 ja sam mislio da si odustala od toga. Gde pravimo pauzu? prvi sprat, muški wc?
– jel treba da odustanem? jesi ti odustao?
– aj na pauzu kazaću ti u 4 oka
– siguran si da:
                a) niko me neće videti
                b) neću upasti kad je taj jedan jedini lik tamo
                c) da ću naći mesto uopšte 😀
– hm
                a) to nisam ali možemo probati, tu nije veliki saobraćaj
                b) ako upadne podigneš noge i vide se samo moje
                c) nadam se da hoćeš
– idemo zajedno? ti prođeš prvi, ostaviš otvorena oboja vrata, ja prođem, snimim tebe, hodnik i upadnem?
– može.

Da, vrlo brzo postala sam zavisnik od ljubljenja sa Zlatkom. Ljubio se sjajno. Onaj moj prvi utisak da je mlak, brzo je izbledeo. Bio je sve samo ne mlak. I ljubili smo se sve češće i češće. Gde god bi se sreli, a da smo imali trenutak u kojem smo sami, ljubili smo se. Lift, kuhinja, hodnik, na putu do kuće ako smo išli zajedno. Kovali smo planove kako da pobegnemo od kuće na kratko, kako bi smo se – samo ljubili. Toliko o kres varijanti.

O seksu jesam razmišljala jer su me ti poljupci dovodili do ludila. Ipak, nikad nije bilo privatno na toliko dugo da bi mogli da realizujemo to. I nikad nije bilo dovoljno vremena.

Ovo je bio prvi pokušaj da ostanemo nasamo malo duže, iako je zgrada bila puna ljudi. Zlatko se dao u razmišljanje i razmatranje, analizu osoblja u zgradi, kao i u analizu prostorija. Otkrio je da u jednom delu zgrade radi isključivo žensko osoblje, i jedan muškarac među njima. Zato je muški toalet u tom delu, isti ovaj prema koračam, bio logičan izbor. Da me pitao, uvek bih glasala za ženski. Devojke su po pitanju privatnosti uvek bile korektne. Iako postoje dve kabine, ukoliko je jedna zauzeta – prosto izađu. Momci pak… Ne baš. Ipak, taj jedan jedini tip, i eventualno neki slučajni prolaznik, ulivali su mi poverenje i pristala sam.

Moje štikle odzvanjale su hodnikom mada sam se trudila da koračam što više na prstima. Sale za sastanke bile su prazne, a kancelarije su bile udaljene dovoljno da ne počne da me hvata panika zbog toga. Ugledala sam ga. Vrata su bila tek tek otvorena, a on je stajao, i prao ruke. Nasmejala sam se jer me je shvatio ozbiljno kad sam rekla “Pravi se da si tu jer pereš ruke. Nećeš valjda prljavim rukama da me diraš”. Nisam očekivala. Ponovo me je iznenadio.

Provukla sam se pored njega, ušla u jednu od kabina, i sačekala da obriše ruke i uvuče se u kabinu zajedno sa mnom. Dnevna pauza je mogla da počne…

Počeli smo da se ljubimo i pre nego što je zatvorio vrata. Moje ruke su se iste sekunde kad sam ga ugledala u kabini našle oko njegovog vrata, a on je svoju obavio oko mog struka, dok je drugom zaključavao. Bila sam ga gladna i željna. I svake sekunde me je sve više preplavljivao osećaj da je i on gladan i željan mene. Ipak, kako je u našim brakovima nedostajalo nežnosti, nijedno ni drugo nije se još uvek kretalo u pravcu seksa.

“iVana nikad nije volela da se ljubi”, priznao mi je jednom dok smo doručkovali. “Čak ni pre braka, nikad se nismo ljubili duže od par minuta”, sećam se da mi je rekao. I sećam se da sam i tad pomislila da mi je, iako živim sa čovekom kojem ljubljenje nije prioritet, potpuno nejasno kako neko može da ne voli da se ljubi. Sad, dok sam osećala kako mi usne bride od njegove brade, dok mi je svaki milimetar tela vapio za njim samo zbog mekoće njegovih usana, veštih dodira i dok je svaki pokret koji je činio izazivao buru u mojim venama, pitala sam se kako iko može da ne voli da se ljubi sa ovim čovekom. I zahvaljivala se karmi, sudbini, ili kome god da je trebalo za činjenicu da je želeo da se ljubi baš sa mnom. I da mi je pri tom, na dohvat ruke.

Ne znam ko od nas dvoje je bio zagriženiji, ali znam da smo narednih pola sata naizmenično jedno drugo pribijali uza zid, ljubili se kao da smo negde, daleko od svih, i kao da ne postoje ni Ona, ni On, ni 1000 ljudi koji su svake sekunde mogli da upadnu.

– e, very nice
– e 🙂 čekaj. dolazim sebi jos uvek *shamed*
 😉
– msm… dođavola, nisam očekivala baš da ću da reagujem TOLIKO tako da… sedi pet 😀
– 🙂 nisam ni ja ali… desi mi se 😉
da li si dobro?
– 😀 jesam baksuze, niko nije umro od napaljenosti 😛
– hahaaa
– nego… bilo je… pam… intenzivno.
– bilo je super
– o da.  što se mene tiče, može da se ponovi, nisam protivna.
 slažem se
ponavljamo i napolju ili ponavljamo i napolju i ovde
– jel to ja treba da presudim?
 🙂 smejem se sam sebi
– hajd, hajd… malo se igramo, kao da nam je 13 godinica
– hihihiiii. bilo je zanimljivo.

O, bilo je. I tad, i svaki naredni put 😉

 

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or