Pripreme za radnu subotu

underwear_plans #malaodskandala #scandalicious

Imala sam nedelju dana da nađem pristojno mesto za “radnu subotu” i da organizujem sve. Nije mi teško padalo. A kad bih posustala, nezadovoljna ponudom mesta i u rebusu kako ja treba da izgledam, vrlo brzo bih se prisetila zbog čega to radim. I koliko je dobar osećaj kad smo samo par minuta zajedno… Ceo dan sa njim nisam smela ni da zamislim, odmah bih se sva pretvarala u erogenu zonu. A on je, nimalo suptilno, činio da se osećam tako dobro u vezi sebe, tako posebno i davao mi onu dozu samopouzdanja koje samo žena koja je voljena može da iskoristi i podigne se na neki novi nivo.

Sitni znaci pažnje i svakodnevni komplimenti, činili su da se sve više i više opuštam pored njega. I sve češće sam se osećala povlašteno što ga imam. Da, znala sam da tamo negde iVana postoji, ali nakon štipkanja za guzu koje je postalo jutarnji ritual bez kojeg nisam mogla ni da zamislim dan, grickanja ušne resice i nežnih poljubaca koje sam dobijala – nisam imala osećaj da se Zlatko seća da tamo negde ona postoji. Činilo se da sam tu samo ja. I bila sam zahvalna na tome.

– ne trebaš mi ništa… samo… hvala za sjajnu kafu. I tih par ukradenih, božanstvenih poljubaca…
– 🙂 ti si divna žena
– 😳 nemoj da me olako puštaš onda 😉
– 😉

I nije me puštao. Štaviše, držao me je blizu. Jako blizu. Činjenica da znao je da se ljubi i da voli da se ljubi išla mu je u prilog. A znao je fantastično da se ljubi. I još bitnije, znao je nakon ljubljenja dodatno da me podigne, dodatno da me uzdrma, dodatno da me veže za sebe laskajući mi kad sam najmanje očekivala.

– e! kisss
– e!
– jesi namestila karmin?
– nah. nestao. :mrgreen:
– 😉
 divno ti stoji.

Da, bila sam opčinjena načinom na koji je uleteo u moj život i rasturio sve moje predrasude, načinom na koji me je terao da dajem maksimum od sebe u svemu što sam radila, a što je činilo da se osećam tako dobro. Bila sam zavedena kao žena, kao prijatelj, kao koleginica i kao ljubavnica i na svakom polju osećala sam se privilegovano – zbog njega i njegove podrške.

Zato sam i htela da sve bude savršeno te subote. I više nego savršeno. Htela sam da se i on oseća kao ja, oslobođen negativne energije koju nam je kuća nametala, slobodan da bude svoj. I moj.

Dobar plan uključivao je da ništa ne sme biti zaboravljeno. Jer dobar plan značio je da imaćemo maksimalan ugođaj. A za isti je iz kuće trebalo prokrijumčariti:

➡ Belu košulju, da bude  otkopčana i vezana ispod grudi

➡ Mrežastu haljinicu – da viri ispod košulje

➡ Kratku, crnu, čipkanu suknjicu

➡ Visoke visoke visoke crne salonke, kupljene specijalno za tu prigodu

➡ Mrežaste soknice, da upotpune izgled učenice, kad poželi da dominira

➡ Ali i naočare sa crnim okvirom, da ga podsetim da sam ipak ja učiteljica

➡ Seksi kockice koje sam jedva čekala da zavrtim

➡ Nežno pero, za lagane dodire

➡ Svilenu maramu – za vezivanje očiju koje sam planirala ne tako suptilno da izvedem

 

– “Treba li mi još nešto?” pitala sam Jelenu koja mi je pomagala u pakovanju i sakrivanju torbe za “radnu subotu”. “Neka igračkica? Lisice?

– “Ma kakvi, pa željni ste jedno drugog. Ne igrica. Biće vremena, veruj mi“, rekla mi je, i ja sam se složila jer sam znala da je to ono što osećam. Trebao mi je on. Igrica smo imali i previše za to vreme koje nismo provodili zajedno.

– idem kući… da se igram sama 😛
– mmmm
– misli mi neće biti dobre… štaviše… vrrrlo nevaljale, ali… 🙂
– misli na mene
– možda ti sutra i šapnem kako 😉
– oo može
– i ne znam da li sam već rekla ali… uhhh jedva čekam subotu
– 🙂 ne, nisi, nisam primetio
– jebi jebi 😀 doći ću ja tebi glave 😛
– 🙂 nemoj jako
– polako ću… liz po liz 😉
– 😉

I jesam, baš tako kako sam obećala… Liz po liz…

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or