Jedna mala buba

neocekivan-poklon #malaodskandala #scandalicious

Sedela je na stepeništu ispred stana koji su delili. Da, imala je ključ. Ipak, sedela je baš tu ispred. Čekala. On je kasnio.
Nije htela da ga zove. Ali joj nije bilo ni pravo. I ona se izvlačila iz kuće. I ona je smišljala izgovore. Zar je postojala razlika između Dragana i iVane, ili su pak deca bila ta koja su razliku pravila uočljivijom?

Da, u stanu je bila – buba.
Mrzela je bube i zato se mrznula na stepeništu. Bilo joj je draže to nego da deli prostor sa tom odvratnom, crnom, ogromnom gmižućom bubom. Ne, odbijala je to. Radije će ga sačekati napolju. “Ili ću prosto otići ukoliko se ne pojavi uskoro“, razmišljala je. “Pa neka se onda on pita gde sam ja, umesto što se ja pitam gde je on”.

Znala mu je raspored – deca ležu u devet, iVana radi u obližnjoj prodavnici taman do tad i kad dođe kući, on izlazi i stiže u stan petnaestak minuta kasnije. Pola deset je bilo vreme u koje su se viđali kada je iVana radila drugu. A sada je bilo tek desetak minuta duže nego što je Kalina navikla. Njoj se pak činilo kao večnost.

U petnaest do deset, da li zbog straha od bube, hladnoće ili prosto nervozna što je već petnaest minuta bez njega jer zaboga, bilo je to njeno vreme odvojeno za njih, a u njenoj glavi on ga nije ispoštovao pošto se ni u jednom trenutku nije javio – bila je spremna da ode. “Otišla sam”, napisala je jednostavno i pokupila svoje stvari sa stepeništa. Čula je zvuk vibera samo jedan sprat ispod. Sačekala je da pročita poruku, ubeđena da će prestati da se penje. Ipak nije. Nastavio je.

– “Kud si ti pošla, m?”, pitao je uz najlepši osmeh koji je mogao da namesti. “Izvini što kasnim. Sipao sam gorio i shvatio da sam zaboravio novčanik. Morao sam nazad kući, da platim i preuzmem auto. Vidi, kupio sam ti nešto da se iskupim”, jednostavno je rekao i privukao je u zagrljaj ponudivši joj šarenilo od čokoladica. “Hajde, idemo nazad unutra”.

– “Buba je unutra”, uspela je da promuca i on je postao svestan zašto su tu gde jesu.

– “Izvini još jednom. Rešićemo to sad. Zajedno, kao i sve ostalo, jel može?”

Klimnula je glavom i krenula za njim.

Nije planirala da mu tako lako oprosti. Planirala je da ona pusti njega da čeka sledeći put. Ali sad, sad nije bilo ni vreme ni mesto za to. Hej, doneo joj je čokoladice! I ubiće bubu. Dosta od njega – u ovom trenutku. Konačno je shvatio da ona funkcioniše na podmićivanje kada joj nešto nije pravo. Istini za volju, i zagrljaj bi joj bio dovoljan uz izvinjenje. Čokoladice su značile da je mislio o njoj i pre nego što je došao i video da se duri kao srednjoškolka.

Zato mu je, u znak zahvalnosti, bar na kratko zaboravila da je ljuta. I nakon što je upalila sveće, mazno je promrmljala: “Hajde da se iskupiš za kašnjenje. Pokaži mi sve što znaš“, dozvoljavajući mu da joj ljubi svaki milimetar kože dok je lagano skida.

Oh, bilo je tako dobro… Možda je češće trebao da kasni mmmm.

Od istog autora:

Leave a Reply