Praznična čarolija

kissykissy

Kako je prvi januar padao u petak, razdvojenost Zlatka i Kaline trajala je samo dan duže od redovne razdvojenosti vikendom. A vikende su svakako posvećivali kući i smirivali podivljale emocije i misli. Oboje su se trudili da se ne upletu previše, jednako nesvesni da je taj plan već propao istog trenutka kada su u džep stavili ključeve zajedničkog stana.

Zlatko je putovao za doček, dok je Kalina svoje bračne dužnosti imala tek za Božić. Tu su se mimoilazili, ali je plan svakako bio jasan – noć pre njegovog i noć pre njenog puta morali su provesti zajedno. I naravno, puno se ljubiti na dnevnim pauzama kako bi nadoknadili svaki minut razdvojenosti. Radili su svakodnevno na ispunjavanju tog plana, mnogo su radili. Štaviše, tih dana su nekako ustalili i odlazak na ručak u obližnji restoran i vrlo brzo bilo je dovoljno samo da nazovu i predstave se pa da im se rezerviše “onaj njihov” sto – intimni, u ćošku, zaklonjen od radoznalih pogleda.

Istini za volju, Kalina se, uprkos dogovorenim što dnevnim, što večernjim “aktivnostima” plašila Zlatkovog odlaska na odmor sa porodicom. Bio je to prvi ujed ljubomore i nije joj prijao ni malo. Srećom, njeni strahovi pokazali su se kao bezrazložni i potpuno neosnovani – iVana i Divčibare, ma koliko zvučali primamljivo, nisu se pokazali kao pretnja. Možda su čak malo pomogli Kalini i dodatno joj približili Zlatka.

– Kuvam kafu!
– ti si tuuu! Hoću! Eto me!
– 🙂

Hodala je prema kuhinji usplahirena kao šiparica. Jedva da su prošla tri dana otkako su jedno drugom bili pred očima, a opet, bila je nervozna.

– “Plašim se kako će to izgledati kad se vrati. Znaš, porodica je to. I odmor. Odmori su uvek drugačiji, napune te energijom i shvatiš kako si uopšte postao deo te porodice. Ljudi se zbliže, a ja ne želim da se oni zbliže”, rekla je Biljani i ona je razumela. Dragan više nije praznike provodio sa svojom porodicom već je bio sa njom, ali ona se još uvek živo sećala kako je izgledalo dok ga je čekala da se vrati sa odmora koje je delio sa svojom gđom.

“Biće to sve dobro, videćeš. Poželeo te je sigurno. Ne paniči. Nema razloga za to. Sad će sve proći dobro. Ali zato kad ti odeš…”

“Šta kad ja odem? On svakako ne zna da je zagrizao. Dobro, ne zna KOLIKO tačno je zagrizao, ali neće ga uopšte potresti to što idemo kod Draganovih za Božić, potpisujem”. 

“Znam da veruješ u to draga, ali… On je sada sa njom. I to mu je u redu. Ali kao što tebe grize misao šta se dešava na tom odmoru, to je misao koja neće ni njega poštedeti”, iskusno je zaključila Biljana, dajući Kalini neku novu nadu. Neku novu snagu.

Da, njih dve bile su sjajna potpora jedna drugoj. Podrška u najtežim trenucima. I osećale su jedna drugu.

Zato Kalinu nije ni trenutka iznenadilo kada je, odmah nakon što je ušla u kuhinju, Zlatko zatvorio vrata za njom, zagrlio je čvrsto i počeo gladno da je ljubi kao da su bili razdvojeni godinama. Štipnula ga je za guzu i uzdahnula zadovoljno. Nije joj trebala kafa. Nije joj trebalo bolje buđenje od onog koje joj je upravo priredio, jer je sa svakim prodiranjem njegovog jezika u njena usta, krv kolala sve brže, svest o postojanju drugih ljudi bila sve slabija, a potreba za njim – ista ona koja se graničila sa ludilom – postajala sve izraženija.

“Prvi?”, jednostavno je upitala osetivši da oboje dele potrebu da im se tela spoje.

Namignuo je i izašao iz kuhinje, a ona ga je sledila po već ustaljenom obrascu… Što manje lupkanja štiklicama, provlačenje pored njega koji pere ruke – kako bi potvrdio da nema nikoga unutra i tako žustro skidanje odeće da je, ne jednom, pomislila kako neće imati šta da obuče kad dođe vreme da izađe odatle.

Da, Zlatko joj je prijao.

A ono što joj je još više prijalo, jeste poruka na njenom ekranu koja je čekala kad je ušla u kancelariju.

 ako se po kafi dan poznaje, onda danas nećemo piti kafu već ćemo nešto drugo raditi.
– ako se po kafi dan poznaje, biće intenzivan, dovoljno zašećeren (začinjen) i “odradićemo” ga zajedno ;-)?
– tako je

O, nije očekivala da će se videti i van posla taj dan. Srećom, Zlatko je imao drugačije planove…

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or