Između ljubavi i mržnje

IMG_20170203_205906~2

Jedan od onih dana je. Da, jedan od onih u kojima mi fališ do ludila, jedan od onih u kojima mi nedostajemo mi. U kojima mi nedostaješ ti.

I mrzim kad se tako osećam. Mrzim kada me briga za sve –  za te glupe seksualne četvorke koje ti priređuje da bi te zadržala kod kuće, za to koliko ste zajedno i šta će svet reći… Svet će uvek nešto reći! A ona nikad neće reći – trebaš mi! I nikad joj nećeš trebati koliko meni trebaš sad!

Mrzim što sam ovoliko ranjiva. Mrzim kad dođe dan kao ovaj i kad shvatim da sam se samo u tvom zagrljaju osećala nepobedivo. Da si moja snaga. Da si mi u isto vreme bio kolega, prijatelj, ljubavnik… Mrzim kad shvatim da bio si mi sve. I kad pomislim da te nikad niko neće moći zameniti.

Jer, kojeg tačno ljubavnika zanima kakva sam u poslu, kog prijatelja da me zadovolji i kog kolegu da li sam divna dok spavam?!

Dođavola, trebaš mi! Trebaš mi da me odvedeš u naš restoran, da sedimo na našem mestu, jedemo iz istog tanjira i da se rvemo viljuškama. Treba mi da te čačkam ispod stola dok sečeš mi palačinku i mažeš dodatno šlaga na parče koje sam uzela, „da mi bude lepša“. Treba mi da pravimo planove kada ćemo se ljubiti i da pričamo perverzije tu u javnosti, bez da ih je iko svestan.

Treba mi da mi i dalje budeš podrška i snaga, da me pratiš u ludostima i da me prekoriš kad treba. I da mi u oba slučaja uliješ dozu samopouzdanja – jer ti je stalo da sve bude u najboljem redu na kraju.

E pa znaš šta – nije u redu!

Nije u redu što me više ne voziš na posao, ni što ti ruka nije na mom kolenu. Nije u redu što me ne štipneš za guzu, ni što me ne voziš posle posla da se nađem sa drugaricama iako ti nije usput, ali me ipak voziš jer tako ćemo duže biti zajedno.

Nije u redu!

I koliko god da te mrzim što nisi tu, ne mogu da ti se ne divim što zbog klinki pokušavaš da budeš kući i budeš normalan… I onda upadam u glupi začarani krug… Shvatim da mi trebaš i opet te mrzim. Setim se da si mi nesebično davao sebe preko godinu dana, da si me mazio, pružao mi pažnje i nežnosti za još tri života – i shvatim da te volim. Ipak, izabrao si nju, a meni trebaš i kao prijatelj, i kao kolega i kao ljubavnik, i ma kakvi da su tvoji razlozi – ponovo te prezirem. Jedan pogled na račun iz Paraćina i…

Hoću da mi neko vrati ta tri dana! Hoću da zauvek ostanem u njima! Hoću da mogu neometano da te volim, da me bunovan zoveš „srećo“ i da ti zaspim u zagrljaju dok smo oboje iscrpljeni od seksa. Hoću da me probude tvoji poljupci, da se zajedno tuširamo i da te u gradu štipkam – samo zato jer mogu.

Hoću da se seksamo u bazenu, đakuziju, pred ogledalom… uvek iznova, i da me gledaš jednako zadivljeno i golu i dok sređeni ulazimo u restoran.

Hoću da me zagrliš i kažeš mi „spavaj, umorna si“ i da me maziš sve dok ne zaspem. I da se probudim u sred noći i shvatim da me nisi pustio iz zagrljaja ni trena.

Hoću da me ponovo držiš za ruku i da u tvojim očima čitam požudu. Hoću da mi kažeš da me obožavaš i da osetim onaj talas uzbuđenja i čvor u stomaku koji sam osećala svaki put kada si to izgovorio.

Hoću tebe. Hoću da sam tvoja. Trebaš mi!

Hoću da me spremaš za poslovne sastanke, da me učiš da parkiram – evo zaboraviću da naučio si me već… samo dođi. Hoću da ponovo jedemo sladoled kako bi slavili poraze, jer svaki poraz je prilika da nešto naučiš. Da…

Jeste, naučila sam da živim bez tebe.

Ali nije mi lepo!

Čak ni ako mi neko kupuje slatkiše da me oraspoloži ili mi svako jutro kuva kafu… Nisi ti. Ne vrede ni plave oči, ni 190+, ni smisao za humor…Ne vrede ni sitna peckanja, dvosmisleni razgovori, ni komplimenti…  Nisi ti!

I svaki put kad vidim ti sliku na mom ekranu, ne mogu da se ne zapitam… vredi li? Da li zaista vredi? I kad ćeš da shvatiš – da ne vredi…? Jer jebeno trebaš mi!

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or