Priznajem, kad bio je od Zlatka, i zagrljaj je činio čuda. Ali zagrljaj je oslobađao moj um. Danas, danas mi je bilo potrebno da mi se i telo oslobodi od svih toksina koji su kolali mojim venama, nagomilanih zbog narogušenih ljudi i neprijatnih scena koje su obeležile dan.

– “Čini mi se da nam oboma treba”, primetila sam i on se osmehnuo kraičkom usana. Bože, tako sam želela da spustim svoje usne baš na taj osmehnuti ugao, a onda da jezikom skliznem i zaposednem njegov. O da…

“Beži”, čula sam ga dok se nevoljno odmicao od mene i sa osmehom sam popravila haljinu, primakla mu se kako bih otela još jedan poljubac sa njegovih usana i šapnula “Do ujutru”. Da,  sa svakim korakom i dalje sam osećala njegov pogled na sebi i ponovo sam, iako tek zadovoljena, želela da ga imam. A on je, kao pravi džentlmen, ispratio moje vrckanje do samog kraja puta, a onda se –  samo on zna kako – vratio u njen krevet.

“Dobar ti je kolega, zgodan. Samo, čuvaj se”, čula sam iza sebe dok sam ujutru izlazila iz zgrade, sva napirlitana i srećna što ću ga uskoro ugledati kako mi kuva kafu, slađu naravno, jer je potpuno nesvesno, jutro nakon seksa u kafu uvek stavljao za mrvu šećera više. Mojim telom je prošla jeza. “Koji? Puno ih je”, naterala sam se da se osmehnem iako mi nije bilo do toga. “Znam da znaš o čemu pričam. Videla sam vas sinoć, ali opusti se, tvoja tajna je sigurna. Samo, čuvaj se, nisi mu prva. Znam. Moj mali ide sa njegovom klinkom u razred”, rekla je, a ja sam se i dalje pravila blesava.  “Da, mali je ovo grad. Dosta mojih kolega ima sitnu decu”, procedila sam nadajući se da će razgovor stati. Ali nije.