vs-scandali

[18+] Dok te posmatram…

Ipak, u momentu u kojem je blaga jeza prošla mojim telom, a jedva vidljive dlačice na rukama se nakostrešile, shvatila sam da sam se umesto na reči – skoncentrisala na pomeranje njegovih usana. Bile su pune, izgledale su tako meko i shvatila sam da pokušavam da prizovem osećaj koji su ostavljale klizeći po mojoj koži. U nosnice se vrlo brzo uvukao miris naših golih tela, a palac moje desne ruke nervozno je klizio po kažiprstu, gore – dole. Koža se prisećala vlažnog jezika koji je nestrpljivo prelazio unutrašnjom stranom butina i promeškoljivši se, shvatila sam da i sama postajem vlažna. Sa usana mi se otelo vrlo tiho “Dođavola” i dok sam pokušavala da prekinem tok misli grickajući usnu sa unutrašnje strane, čula sam kako me kolega koji je sedeo levo od mene pita: “Jel sve ok?”

Nemo sam klimnula glavom ne prestajući da grizem obraz, užasnuto shvatajući kako mi disanje postaje dublje, koža vrela, a misli – sve pohotnije.

svesni

Upoznavanje (2)

 

Da smo u filmu, sada bi u pozadini išla neka horor muzika. I onog momenta kada pešaka ispratim pogledom, gledaoci bi mogli da vide moju zapanjenu facu i čuju vrisak koji ni ne pokušavam da sputam. Tu, na apoteci u komšiluku, istoj onoj gde svojevremeno sam Zlatku i meni kupovala kondome dok smo ih još koristili, gde sam bila skoro svakodnevni posetilac i gde sam gledala tu curu koja mi se smeši sa plakata skoro pri svakoj poseti – a kojoj se nikada nisam ni trudila da pročitam ime, da… na toj istoj apoteci je sada samo njeno ime privlačilo moju pažnju. iVana. Zlatkova iVana.

Auto se kreće, a ja čini mi se nisam ni svesna toga. Preturam informacije po glavi. Zašto kreten nikad nije rekao da radi tu u komšiluku? Jebote, koliko sam samo kondoma kupila za radnu subotu… Sećam se da je apotekarka komentarisala. Smejale smo se. Da li je to bila ona? Moj problem sa pamćenjem ljudi upravo je eskalirao. Zašto jebeno ne pamtim ljude??

pricaju

Upoznavanje (1)

Priznajem, kad bio je od Zlatka, i zagrljaj je činio čuda. Ali zagrljaj je oslobađao moj um. Danas, danas mi je bilo potrebno da mi se i telo oslobodi od svih toksina koji su kolali mojim venama, nagomilanih zbog narogušenih ljudi i neprijatnih scena koje su obeležile dan.

“Čini mi se da nam oboma treba”, primetila sam i on se osmehnuo kraičkom usana. Bože, tako sam želela da spustim svoje usne baš na taj osmehnuti ugao, a onda da jezikom skliznem i zaposednem njegov. O da…

couple-kissing

Šetnja

“Beži”, čula sam ga dok se nevoljno odmicao od mene i sa osmehom sam popravila haljinu, primakla mu se kako bih otela još jedan poljubac sa njegovih usana i šapnula “Do ujutru”. Da,  sa svakim korakom i dalje sam osećala njegov pogled na sebi i ponovo sam, iako tek zadovoljena, želela da ga imam. A on je, kao pravi džentlmen, ispratio moje vrckanje do samog kraja puta, a onda se –  samo on zna kako – vratio u njen krevet.

“Dobar ti je kolega, zgodan. Samo, čuvaj se”, čula sam iza sebe dok sam ujutru izlazila iz zgrade, sva napirlitana i srećna što ću ga uskoro ugledati kako mi kuva kafu, slađu naravno, jer je potpuno nesvesno, jutro nakon seksa u kafu uvek stavljao za mrvu šećera više. Mojim telom je prošla jeza. “Koji? Puno ih je”, naterala sam se da se osmehnem iako mi nije bilo do toga. “Znam da znaš o čemu pričam. Videla sam vas sinoć, ali opusti se, tvoja tajna je sigurna. Samo, čuvaj se, nisi mu prva. Znam. Moj mali ide sa njegovom klinkom u razred”, rekla je, a ja sam se i dalje pravila blesava.  “Da, mali je ovo grad. Dosta mojih kolega ima sitnu decu”, procedila sam nadajući se da će razgovor stati. Ali nije.

11

Nešto razmišljam…

Uništila me je emotivno, psihički i fizički… I raspala sam se. A onda sam se još jača sastavila. I ovo je mojih pet minuta.

Pustila sam da mi se misli i reakcije okoline na ONAJ POST slegnu.
Ali, šta god ona meni uradila, ništa neće biti gore od toga. I šta god napravila, samo će izazvati moju reakciju. Jer sa ovim smo 1:1. Tek sa ovim je nerešeno. I svaki nastavak sa njene strane povlači nove bitke. A ja sam spremna da se borim. Ukoliko nije sigurna gde su mi granice, neka pita muža. Ionako me je voleo jer sam direktna, konkretna i “uzmem sve što mislim da mi pripada, bez ustručavanja i pitanja”. A znam da on zna da je ovo rat koji nisam spremna da izgubim. Ni po koju cenu.

Man choosing bouquet of fresh flowers in grocery store

8mi mart

…zato sam, progutala knedlu i rekla: “Kupi cveće… Nemoj otići kući bez ičega”. Pogledao me je i odmahnuo glavom. “Ne razumeš ti to. Ne kupujem ga već godinama”, rekao je i onda sam čula priču o nikad dovoljno dobrim poklonima, izbegavanju pažnje i sličnim momentima koji prate brakove koji se drže samo zbog drugih. A činilo mi se da nijedno od njih dvoje nije toga bilo svesno.

“Poslušaj me. Sad kad odeš da kupiš cveće učiteljici, kupi i njoj”, rekla sam, a moje srce raspadalo se na sitne delove. Možda sam i ja želela da dobijem cveće kući… Onako, “bez povoda”, jer ne, nisam želela da budem u braku koji postoji zbog drugih. A to nisam želela ni njemu…