Nešto razmišljam…

11

Nije me bilo u subotu… Primetili ste, jel da?

Istini za volju, imala sam post koji je trebao da se objavi, ali sam ga pauzirala. Pustila sam da mi se misli i reakcije okoline na ONAJ POST slegnu. Jer svi oko mene su imali neko mišljenje.

Moram da priznam, nije mi bilo svejedno kada su jedna po jedna žena iz našeg malog sela počele da mi prilaze sa “Da li si ti normalna? Ona je prikriveno zlo! Uništiće te čim spustiš loptu!”. Ne. Zamislila sam se. I uzela vikend da razmotrim sve one užasne scenarije gđine reakcije. I prošla sam ih. Jedan po jedan. I pogodite šta? I dalje sam tu… Jer, šta god ona uradila meni, ništa me neće pogoditi više od činjenice da zbog nje izgubila sam toliko željeno dete. Uništila me je emotivno, psihički i fizički… I raspala sam se. A onda sam se još jača sastavila. I ovo je mojih pet minuta.

Ne, šta god ona meni uradila, ništa neće biti gore od toga. I šta god napravila, samo će izazvati moju reakciju. Jer sa ovim smo 1:1. Tek sa ovim je nerešeno.

I svaki nastavak sa njene strane povlači nove bitke. A ja sam spremna da se borim. Ukoliko nije sigurna gde su mi granice, neka pita muža. Ionako me je voleo jer sam direktna, konkretna i “uzmem sve što mislim da mi pripada, bez ustručavanja i pitanja”. A znam da on zna da je ovo rat koji nisam spremna da izgubim. Ni po koju cenu. Jer on je taj koji me je tešio svaki put kada sam plakala, on je taj koji mi je govorio da sam spremna da se suočim sa svim što život nosi i da pobedim i sebe i sve oko sebe. On je taj koji me je naučio da se borim. Nikad nije mislio da on će biti na drugoj strani…

Sećam se, sedeli smo za “našim stolom” i on me je pitao: “Zašto želiš da me povrediš?”

Ne želim. I dalje ne želim.

Ali kao što si ti žrtvovao mene zarad svog mira, i ja žrtvujem tebe ljubavi.

Znaš li da mirnije spavam otkako sam sve ono izbacila iz sebe? Znaš li da u meni vlada mir i da me više ne vodi srce, već razum? Znaš li da sam konačno naučila da se kontrolišem i da je ono kontrolisani post, bez slika, bez zvučnih zapisa, bez ikakvih dokaza koji bi zaista doveli do tebe…? Razum je pobedio. Razum je taj koji je sputao emocije i predočio im da je bolje imati keca u rukavu. Jer nikad ne znaš kada će neprijatelj napasti.

Pitam se kako će izgledati taj naš susret ovih dana… za tim istim našim stolom… i koliko će nam trebati da se posvađamo… a koliko da se pomirimo…

Dolaziš li jer je dobro držati prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže, ili dolaziš u miru? Saznaćemo uskoro. Ali kladionica na ovu temu je otvorena… a glavno pravilo kocke je da… kuća UVEK dobija.

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or