Upoznavanje (1)

Dan je bio izuzetno naporan za oboje. Činilo se kao da se svake sekunde sprema oluja u našim poslovnim redovima. Ipak, kad imaš nekog s kim možeš da podeliš svoje nedoumice i sumnje, ispeglaš svoje nesigurnosti i strahove, lakše je. Mnogo lakše. A život uz Zlatka kao kolegu, prijatelja, ljubavnika – bio je bolji. Zabavniji. Bio je… opušteniji. Čak i kad je dan bio naporan kao ovaj… sjajan seks poništavao je svu negativnu energiju. Sjajan seks brisao je sve izgovorene reči koje su izazivale nelagodu, ljutnju, bes.

Priznajem, kad bio je od Zlatka, i zagrljaj je činio čuda. Ali zagrljaj je oslobađao moj um. Danas, danas mi je bilo potrebno da mi se i telo oslobodi od svih toksina koji su kolali mojim venama, nagomilanih zbog narogušenih ljudi i neprijatnih scena koje su obeležile dan.

– “Trebaš mi”, rekla sam jednostavno, i on je uzdahnuo. “Stvarno mi trebaš. Na pola sata recimo. Bilo kad kad se uskladiš danas”.

– “Ok. Pokušaću. Ne obećavam. Ali pokušaću ako ti stvarno treba”.

“Čini mi se da nam oboma treba”, primetila sam i on se osmehnuo kraičkom usana. Bože, tako sam želela da spustim svoje usne baš na taj osmehnuti ugao, a onda da jezikom skliznem i zaposednem njegov. O da… Karte su bile bačene na sto i, kao i obično, nisam dugo čekala na odgovor.

– “Posle posla, i ne mogu predugo”, saopštio mi je.

“Raznesi mi pičkicu onako brzo kao što su mi ovde razneli mozak i pustiću te kući”, obećala sam. “Od tebe i tvog umeća zavisi, znaš i sam”, i on je počeo da se ceri. “Iscrpiš me svaki put toliko da ne mogu ni da hodam. Nezasita si. A meni kolena klecaju svaki put kad idem kući”, čula sam ga kako izgovara, a onda sam i sama počela da se cerim. “Nisam ja kriva što ti nisi u formi. Vidimo se uskoro”, rekla sam i namignula, ostavljajući ga iza sebe sa osmehom koji mi je nagoveštavao da će se baš danas specijalno potruditi oko mene.

To koliko smo u formi, ili zapravo – nismo, potvrdila je činjenica da smo poumirali dok smo se popeli na peti sprat peške. Iako se furao kako se svakodnevno penje na treći, ova dva dodatna za Zlatka su bila jednako naporna koliko i za moje štikle. Volela sam da ga zezam kako je čovek u godinama jer sam znala da će mi prkosno dokazati koliko zaista snage ima jednom kad se nađemo u krevetu. Ni ovaj put nije bilo drugačije…

Petim spratom širio se miris mojih eteričnih ulja koja su se krčkala na radijatoru. Specijalna mešavina koja je sama od sebe izazivala požudu mamila nam je čula i pre nego što smo ušli u stan. Tako zadihani, počeli smo da se skidamo i ljubimo još dok smo otključavali vrata. Naše disanje se ubrzavalo, naši jezici se preplitali, a stvari jedna po jedna ostajale na podu. Bio je to jedan od grubljih odnosa koje smo ikad imali… Životinjska strast obuzimala nas je svake sekunde sve više i više i bilo mi je svejedno da li će sutra moje telo pamtiti grebanje brade, ugrize ili stisnute i zavrnute bradavice koje je lečio svojim jezikom. Bilo mi je bitno samo da me ima celu, da me jebe bez predaha i da me ispunjava svakog trenutka sa sve većom žestinom. Smenjivale su se poze, pušenje i sam seks, ali ono što se nije menjalo je ono kako smo reagovali jedno na drugo.

– “Gde želiš da svršim?”, pitao je i ja sam spremno ponudila svoje usne. Volela sam da osetim kako mu kurac pulsira dok proizvodi neartikulisane zvuke zadovoljstva. A još više sam volela što se ni sekunde nije snebivao da me, odmah nakon što moj jezik prestane da vrluda po njegovom kurcu, poljubi, onako sočno, francuski, da sve pršti.

“3min maženja pa bežimo, m? Taman da dođeš sebi”, podbadala sam ga, a on me je zagrlio jako, najjače i na svetu ta tri minuta nije postojalo ništa sem nas.

Nešto kasnije, ostavio me je kod B ispred salona. Brzinski pogled – da niko ne gleda, kratak spoj usnama… i još malo jezika… mmmm baš tu, u prkos svima koji nas ne vide, i jedno “briši” koje mi uvek izmame osmeh bili su nam standardna procedura. Ono što nije bilo standardno je da sam, one sekunde kad sam ušla u salon shvatila da nemam mobilni telefon. Frka, panika, haos u glavi… i B koja radi sa mušterijom i pokušava da me smiri, a ja paničim sve više i više. Ne, naravno da nisam znala njegov broj napamet. Ne, naravno da ga nema na belim stranama. Naravno!

“B, daj mi svoj auto”, zamolila sam, a onda samo njoj šapnula: “Možda mi je u našem stanu ostao…” jer sam znala da je ovo jedna od mušterija koja ima malo dete u istom razredu u kojem je i Zlatkovo.

Ono što nisam znala je, da je ta ista mama, one sekunde kad sam ja izašla i tako panično sela u auto, rekla B: “Jel to ostavila kod Zlatka telefon? Mogla sam joj ja dati broj…”, a zatim, na Biljaninu podignutu obrvu prosto izgovorila ono o čemu se ja ni sekunde nisam nadala: “Ma daj, pa svi znamo. Jebote upravo su se ljubili tu napolju. Sve mame samo o tome pričaju”…

 

Od istog autora:

Leave a Reply