Promene

promene

U ljudskoj je prirodi da se teško odlučuju na promene.
Strah od nepoznatog, od samoće, strah od poraza, ali i pobede – uglavnom preovladaju emocije i toksičnost veze u kojoj smo i mi nastavljamo kao da nas ne izgriza ta toksičnost iznutra. A izgriza nas. I znate šta – čini i nas toksičnima. Čini nas tužnim, nervoznim, čini nas užasnutim i mrzovoljnim. I onda gubimo samopouzdanje. Gubimo veru u sebe i svoje mogućnosti. I tako toksični, unesrećujemo druge. I još strašnije – unesrećujemo sebe.

Istina je da kad se dajem, dajem se cela. Ipak, ima taj sebični deo mene koji odlučuje kome se dajem i kad. Prioriteti su bitna stvar u životu. Ali šta kad jednom sjebemo stvar i pobrkamo prioritete?

Taj dan, kada sam otišla, Zlatko me je grlio dok god je imao kome da ostavi klinke. A onda je ostavio mene kod B u salonu da ne bih bila sama. Sedela sam, tresla se kao prut i – plakala. Ne zato što sam otišla, plakala sam iz besa, nemoći, iz straha kako ću dalje. Ne, život koji sam imala nisam želela da živim narednih 50 godina. Morala sam da odem. Dugo se ta ideja krčkala u meni. Uz Zlatka je prosto sazrela. Ipak, sada je i taj odnos bio upitan. Nisam imala pojma kako će on podneti činjenicu da nisam više udata žena i da li će ga to uplašiti. Ostalo je na vremenu da pokaže koliko su zaista jake njegove emocije prema meni i plašila sam se i tog ishoda.

Ipak, bilo je vreme za novi početak, sa Zlatkom ili bez njega. Ne, nije on uništio moj brak jednako kao što ni ja nisam uništila njegov. Mi smo prosto pokazali jedno drugom kako treba da izgleda odnos pun poštovanja i ljubavi i koliko je u stvari loše sa našim partnerima. Nijedno od nas dvoje nije htelo da se desi, ali se desilo. Na nečiju sreću, a nečiju nesreću, oboje smo bili svesni koliko je život kući tužan i monoton i kako ne može ništa da ga razmrda, već je stvar navike i onog “šta će selo reći” bitnije od nas samih. E pa, meni je prestalo da bude.

Zato sam mu se obradovala kada je provirio u salon. “Hej“, prosto je rekao i klinke su utrčale i počele da me ljube. “Teta Kalina! Nedostajala si mi!“, rekla je starija i ja sam upijala svu pozitivnu energiju njenih ručica obavijenih oko mog vrata. “Za malo si se prodala“, zezao je on i blagi osmeh pojavio se na mom licu.

Otkud ti?“, pitala sam, a on je slegnuo ramenima i šapnuo mi kako nije mogao da me ostavi samu. Ne sad.

B je preuzela na sebe da zabavi klinke, a nas dvoje smo sedeli i ćutali dok je moja glava bila naslonjena na njegovo rame, a on me nežno mazio po kolenu, preko butine, dužinom ruke, i nazad. Nije me bilo briga što sedimo “u izlogu”, što nas deca vide… Ništa. Bila sam sebična i krala sam svaku sekundu koju je bio spreman da mi pruži. Jer da, od tog dana, krala sam. Bila sam slobodna i sama za razliku od njega i krala sam. Krala, bez griže savesti. Jer on mi je pružao, nudio, davao. A ja sam uzimala.

Samo” uzimala…

Mi hoćemo lakirane nokte“, povikale su klinke u glas, ali B nije imala lakove. “Smem li… prošetati sa njima do kineza?” htela sam da znam i on je potvrdno klimnuo glavom. “Taman da B i ja malo popričamo”. Ne, moj ljubavnik i moja prijateljica nisu se poznavali. Bio im je to prvi zvanični susret ako zanemarimo blic prolaske kroz piceriju i susrete ispred salona. Nisam imala pojma o čemu bi uopšte i mogli da razgovaraju, ali pustila sam ih. U svojim crvenim cipelicama, samo sa Zlatkovom jaknom da me greje, jedna moja ruka držala je trogodišnjakinju, a druga nešto stariju sedmogodišnjakinju i ja sam upijala njihovu energiju.

Zlatko je tu. Našao je način da dođe i da me vidi. Samo to je bilo važno.

I zato sam kupila 10 različitih boja, za svaki nokat po jednu, odbila da uzmem novac od njega jer je kupovina lakova bila moja želja, i kad su me zamolile da im dam broj telefona kako bi mama i tata mogli da me nađu i dovedu ih opet jer one žele ponovo da me vide, prosto sam se odmah dogovorila za dan i rekla da tata uvek zna gde da me nađe. A ja sam neizostavno morala da čujem kako će proći plesno takmičenje i tu pogovora – nije bilo.

 

 

 

 

 

 

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or