Spoznaja

“Ona zna za nas”, rekla sam mu dok je jagodicama prstiju klizio ispod moje haljine. Bilo je to jedno od naših uobičajenih jutara – 7.45h na satu, Play radio u pozadini i semafor – bez kamera naravno – na kojem je počinjala naša jutarnja igrarija.

“Ma daj… nema šanse. Nije toliko bistra”, odgovorio mi je sa samouverenim osmehom na licu. “Pričamo o mojoj ženi”.

“Istoj onoj za koju si mi rekao da te je nanjušila svaki put kad si brljao? Istoj onoj koja je odavde znala kad jebeš neku u Rusiji? I ti meni sad tvrdiš da ista ta žena ne oseti mene? Mene koja sam ti u komšiluku i sa kojom si minimum 10h dnevno?”, pokušala sam da ga urazumim, ali džaba. iVana je za njega bila nevinašce, žena koja je bila nezainteresovana i nedovoljno ambiciozna da otkrije njegove nestašluke. I što se njega tiče, verovala mu je svaku reč.

“Bilo je to drugo vreme”, prosto je rekao, i njegovi prsti našli su se na ivici mojih gaćica.

Uzdahnula sam i pustila ga. Njegova žena, njegov problem. Uostalom, zar nije rekao da čak i da se naše igrarije otkriju, da je to samo njegova stvar? “Moja žena je razumna. Uostalom, ovo nema veze sa tobom. Ona bi to, kao žena koja je nekad nekom bila druga, potpuno razumela”. Nekako sam sumnjala u to…

Netom nakon što smo se rastali prethodnog dana, dobila sam poruku od B. Jedna od njenih redovnih mušterija prestaje da dolazi. Razlog sam naravno ja i moja afera. Nisam baš znala kako da saopštim to Zlatku osim ovako kako jesam, ali očigledno mu to nije bio dovoljan alarm. Nevinašce kod kuće nije moglo da oštri kandže, ne. Bilo je to previše za poverovati.

Pitam se zašto se muškarci uopšte žene sa devojkama za koje smatraju da im nisu dorasle…? Čemu ta glupost da se oženiš ženom koja će biti manja od makovog zrna, a da se diviš onima koje imaju hrabrosti da jasno i glasno kažu šta misle i osećaju? I zašto uopšte ijednog trenutka veruješ da žena koja kući jeste manja od makovog zrna – ista je takva van kuće? Da, to je prokletstvo slobodoumnih muškaraca. Žele da se vode kao porodične osobe i prodaju kao da su idealni muževi, šarmatni i komunikativni i opčinjeni svojom ženom – sve dok ona ne skrene pogled. Tad bi da švrljaju, lutaju, zavode sve što vide i povale svaku koja im zaintrigira maštu. Zlatko je bio jedan od njih, da.

– “Pričaću ti. Prepoznala ga je mušterija onaj dan kada te je ostavio kod mene. Bili su zajedno na jednom rođendanu. Grlio je iVanu, a čim je skrenula pogled, flertovao je sa devojkom preko puta. Ne vezuj se, molim te. Odigraj ovo kako treba”, molila me je B, a ja sam bila svesna da sam odavno već na putu bez povratka. I čekala sam da čujem detalje kako bih mogla ozbiljno porazgovarati sa Zlatkom. Možda je iVana zaista i bila nevinašce koje će mu muda ostaviti na mestu. Ali ljubavnica – to svakako nije bila. Ni jednog jedinog trenutka.

 

Od istog autora:

Leave a Reply