Jedna od onih Utakmica

– “Šta ćeš raditi večeras?”, pitao me je sa osmehom na licu.

– “Eh, zbog te vaše utakmice mogu samo da čitam ili budem u striktno ženskom društvu. Muškarca koji nije pred televizorom nigde ni na vidiku”, rekla sam mu glumeći razočaranost. U stvari mi je bilo drago što mogu malo da iskuliram.

– “Ma da, kao da oboje nismo svesni da su utakmice dobra izlika za švaleraciju”, zezao me je jer je znao da je Zlatko za vreme utakmica izlazio sa društvom i visio negde na pivu. Uglavnom. Ponekad. Dobro, možda nikad. Zar je bitno uopšte?

Činjenica je da ne možeš postaviti čip muškarcu niti pratiti ga gde god da ide. Možeš ga pustiti i nadati se najboljem. Iako je svet u nijansama sive, vernost je crno-bela. Vara te ili ne. Laže te ili ne. O da, prema različim ženama muškarac se ponaša drugačije, to je bez ikakve sumnje. Ali jednom kad počne da te vara i laže – tu povratka nema. Možda će da se primiri na kratko, ali prva sledeća prilika i eto ga ponovo na starom putu. Ne, ne znači da će da vara i sledeću. Niti da je varao pre tebe. Ali jednom kad počne da vara tebe… tu više pomoći nema.

A kako neke stvari nisu u nijansama sive, već crno-bele, i sa ženama je isto.

“Kako da znam da ne dolazi neko kad ja odem?”, pitao me je šeretski.

“Isto kao što ću ja znati da li ti gledaš negde utakmicu ili si drugoj u krevetu”, odvratila sam mu jednako šeretski. “Samo ne zaboravi da saznaš rezultat utakmice na putu ka kući”, podsetila sam ga.

“Izgleda da ćemo morati da verujemo jedno drugom”, nasmejao se.

“Nevini dok se ne dokaže drugačije”, odgovorila sam.

Ko zna zbog čega, verovala sam mu. Dok se ne dokaže drugačije. A izgleda i on meni.

Nije bitna činjenica što znao je štošta o mojim starim vezama, niti što sam ja znala štogod o njegovima. Sada smo tu bili on i ja. Cenila sam to.

Čak i u vezi sa Zlatkom, to mi je bilo izuzetno bitno. Prema meni je bio brutalno iskren. Da, lagao je iVanu, da, muljao je kad god je stigao, ali meni je govorio sve. Baš sve. Ona, parovi sa kojima se kreše, flertovanja i šmekanja. Nekad me je bolelo. Nekad me je nervirala ta iskrenost. A opet, sve dok sam znala šta sve radi, mogla sam da se opustim.

Jednom kad bi mi radio iza leđa, ne bi se baš sjajno proveo.

Uostalom, zar baš ovaj blog nije primer toga? 🙂

Od istog autora:

Leave a Reply