Muška glupost nema granice

“Imaš tri puta da pogodiš ko mi se zakazao”, rekla mi je B i sve mi je bilo jasno. Nisu mi trebala tri puta. Istini za volju, radije bih da nemam ni taj jedan.

“Molim te kaži mi da to nije ono što mislim da jeste”, molećivo sam je pogledala.

“Ne nadaj se previše. Sutra u 5 je kod mene. Tresla sam se kao prut kad sam shvatila ko je. Razmišljala sam i da je ne primim. Ali, bolje da znamo na čemu si”.

“Hm… Jel ona ne radi popodne? I jbte kako sutra… Neeee, sutra uveče mi imamo naše veče… Ne može mi to raditi”, a jako dobro sam znala da može sve što hoće. Bila je žena. I to žena koja je nanjušila ljubavnicu. Rat je počinjao, a ja sem onog što sam osećala nisam imala ništa sa čim bih se borila. Ovo je bitka u kojoj je On bio i oružje i sudija i nagrada. Ovo je bila bitka koju nisam znala kako da vodim, a koju nisam smela da izgubim. Imala je početnu prednost, godine iskustva i decu sa kojom je mogla da ga ucenjuje. Ja sam imala – sebe. A najveća je greška ako se ne kladiš na sebe, šta god da želiš da odradiš. I zato sam uzdahnula duboko i jednostavno rekla: “Ok. Neka igre počnu”.

***

“Planovi su nam se promenili za večeras?”, pitala sam Zlatka odmah nakon što sam dobila svoje jutarnje maženje. Morala sam da znam. Ništa nije smelo da se prepusti slučaju. Imala sam obaveze do 21h, a kako je iVana trebala da radi drugu, u 21.15h trebali smo se naći u stanu. Zaista sam se nadala da se ništa ne poremeti sa njenim upadom na moju teritoriju.

“Čula si znači”, nasmejao se iako meni ama baš ništa smešno nije bilo. “Opusti se, neka se i ona malo sredi. Ne može zauvek biti ovako nesređena. Nešto je pričala kako nema vremena za sebe i ja sam bio u fazonu – pa evo idi. Nemoj da brineš, ništa ne sumnja”.

Iskreno, muška glupost me je i do tad fascinirala, ali mislim da je to bio vrhunac.

– “Poslao si je tek tako na naše mesto, među moje prijatelje, i očekuješ da sve prođe ok? Stvarno? I još misliš da ona nema pojma? Jel se ti šališ sa mnom?”, pitala sam vidno iznervirana jer zaista nisam mogla da shvatim da ne razume koliko smo izloženi. A uostalom, njegova žena, njegov problem. To što sam ja htela da se držim po strani i da mu ne pravim haos od života očigledno je bilo pogrešno. On je haos pravio sam.

“Opusti se. Zaista. Hajde, vodim te na doručak. A večeras je sve po planu. Znaš da to nikad ne bih propustio”.

Zbog nečega – to mi nije bilo dovoljno, ali sam, makar na prvi pogled, pustila stvari da teku svojim tokom. Ako je on bio budala, ja nisam. Rat je počinjao bila ja spremna, ili ne.

Od istog autora:

Leave a Reply