Nudim ti se, nudiš mi se…

Ljudi na osmeh reaguju osmehom. Ljubaznost, bilo prava ili lažna, uzvraćena je uvek. Pokušajte.

Ljudi koji me okružuju, koriste to izuzetno. Tračevi, posao, poneki prijateljski odnosi čak. Priznaću vam, otkako sam te koristi postala svesna, počela je da me smara.

Ljubaznost se koristi kao flert, a svaki odgovor na istu, često pređe granice pristojnosti.

Radim na mestu gde svakodnevno okružena sam ljudima. Klijenti, zaposleni, mnoštvo pomoćnog osoblja, svi su tu, na gomili. I svako ima svoju viziju života. Ipak, slobodni su u ćoškiću, uplašeni, a oženjeni prilaze redom. Iako nas nema puno, previše je ponuda koje sam dobila.

Čak i kao ljubavnica, ne mogu a da se ne zapitam kuda ide ovaj svet gde kući smo jedno, a kad niko ne gleda, nešto drugo. Da li je teže tim muškarcima koji nemaju muda da krenu u novi život ili ženama koje bespotrebno imaju osećaj konstantne krivice i i same se plaše novog početka? I zaista, kakav je to život u kojem si nezadovoljan, ali ostaneš “sela radi”, dok ti je muka pri pomisli na svaki novi dan? I zašto krivimo one koji su dovoljno hrabri i usudili su se uraditi sve ono što ni sami ne možemo zamisliti?

Da, drago mi je da nisam jedna od njih. Drago mi je što sam i mamin sin i tatina ćerka, i što imam otvoren um i slobodu o kojoj drugi samo sanjaju.

Drago mi je što ne moram da živim po nametnutim pravilima i što se ne bojim da pravim greške.

A vreme je i da ti postaneš jedna od nas.

Od istog autora:

Leave a Reply