Prvo od mnogih…

femdom

– “Izmasiraj mi stopala”, naredila sam, a on je nabacio dečački osmeh i prionuo na posao.

– “Znaš, nisam baš navikao da slušam naređenja”, jednostavno je rekao, ali je ipak nastavio sa masažom.

Iskreno, previše mi je prijalo da bih popustila. “Ajde, ajde, ne cepidlači nego uposli i usne uz prstiće. Moraju biti savršeni pre nego što mi ih nalakiraš. Prvo ja, pa ti. Želiš to i dalje, zar ne?”

– “DA. Plašim se, ali da”.

– “Ne brini, tvoja guza će biti ok. Sad prestani da razmišljaš o tome i udovolji mi”.

Osećam kako ulje klizi po mojim stopalima. Njegovi vešti prsti posvećeno stiskaju svaku moju bolnu tačku, želeći da me što pre ponovo vidi u štiklama. Svesna sam da paniči, ali zahvalna sam mu što se ne opire. Time moju ulogu čini mnogo lakšom.

Sa usana mi se otima uzdah kada osetim njegov jezik kako klizi ka butini unutrašnjom stranom mog levog lista, dok mu prsti i dalje izvode svoj naručeni ples.

– “Uhhh tako”, prošaputala sam, kukovima se izvijajući ka njemu, blago ali svakako dovoljno sugestivno.  Shvatio je moj mig, i uskoro je svaka tačka mog tela bila prekrivena njegovim poljupcima.

Uz svaki poljubac, išlo je i izvinjenje. “Nisam umeo bolje, izvini”, govorio je, pravdajući se za moje nevešto namazane nožne noktiće.

– “Polako. Naučićeš. Vežbaćemo na principu kazne i nagrade”, rekla sam pokušavajući da svakoj reči sam dovoljno jak naboj. “Počećemo odmah. Danas si kažnjen. Npr sa nedostatkom ulja. Hajde, u pozu. Hoću sad i odmah da te vidim na kolenima, dok tim snažnim rukama širiš guzu za mene”.

Nikad nisam tucala tipa, priznajem.  Ali ovo je bio odnos koji je pomerao sve moje granice i bila sam spremna dati sve od sebe da ih ispitam. I zato sam, dok se njegov vrisak gubio u tami naše sobe, nastavila. “Stišaj se. Inače će biti još bolnije”, prošaputala sam ni sama ne verujući sebi. Ipak, on mi je poverovao i poslušno zario zube u jastuk.

Nešto kasnije, naslonjena na njegova leđa, milovala sam mu grudi dok je pokušavao da obuče bokserice.

– “Bio si dobar.  Zaista to mislim. Moći ćeš da voziš do kuće?”, pitala sam sa zabrinutošću u glasu.

– “Moram. Ali hvala ti. Ponovićemo nadam se”.

– “Kad god poželiš”, uzvratila sam, pitajući se koliko će mu vremena trebati da poželi reprizu. Kući, među prijateljima, na poslu… bio je mačo muškarac. Onaj koji vodi igru.

Do nedavno, bio je mačo i u mom krevetu.

A sad… sad smo bili dvoje ljudi sa još jednom mračnom tajnom. Kao da ih već nije bilo previše…

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or