#kaoNekad

trougao

“Kao nekad – Trougao ponovo u krugu porodice” reklama počela je da me proganja. Da je zarazna, jeste. Da je svuda, jeste. Ali da mi je baš uvek u vidokrugu, to već ne kontam.

Ipak, kako to obično biva, ništa nije slučajno. Pa ni ovaj znak pored puta, ovaj, baš pod Zlatkovim prozorom.

Priznajem, bilo mi je čudno kada sam je videla da ga prati. Priznajem, pokušavala sam da nađem neko razumno objašnjenje koje nije ono očigledno. Ipak, intuicija me nije prevarila.

“Ne znam kako da ti kažem”, počela je B da mi okoliša.

“Direktno. Zlatko ima novu ljubavnicu?”

Pogledala me je sa onim svojim ispitivačkim pogledom i sve mi je bilo jasno. “Ko ti je rekao?”

“Velika sam ja devojčica. Ne mora niko da mi kaže. A i videla sam iVanu par puta kako mu se šunja oko posla. Pretpostavljam da je koleginica?”, pitala sam, a znala sam odgovor. Bila je. Premali je ovo grad da se takve stvari ne saznaju. Pogotovo što se krećemo u istim krugovima.

Sećam se da mi je Zlatko jednom skrenuo pažnju da se ne srećemo iako živimo u istom komšiluku. Sigurna sam da je stvarno i verovao u tu glupost dok je izgovarao. Srećemo se. Više nego što je svestan. Više nego što je ona svesna. Samo se ja maknem, ne da mi se da ih gledam. Nikad mi se nije ni dalo. Nasuprot uvreženom mišljenju, nikad nisam htela da napravim haos. Pa dobro, nikad dok smo bili zajedno… Sad, sad već ne znam. Zato im se prikažem samo s vremena na vreme. On je, kao što sam mu rekla kada smo se rastajali, odigrao svoju ulogu u mom životu. Moja knjiga je tu, iza ćoška. A njegov život – na mom dlanu. Vrlo javan i vrlo razotkriven. Cena slave mora da postoji…

Zato me i nije začudilo da je našao novu dragu. Bile su mu potrebne pažnja i razumevanje, a svi mi igramo onako kako smo naučili – te je on pohrlio starim navikama. Sa mnom, Zlatko je naučio da će iVana da zažmuri i izigrava budalu. Naučio je da će ljudi pričati okolo, ali da nikad niko neće reći direktno ni njemu, ni njoj. Naučio je da se žene lože na komplimente, seckanje hrane, sitne pažnje i nežnosti. Naučio je da povlađuje u seksu, ali po potrebi da bude i potlačen. Naučio je da sigurno iskorači iz svoje sigurne zone i da ostane neozleđen.

Pa dobro, možda i samo možda, nisam ga podsetila na onu narodnu koju meni moja mama stalno ponavlja – “Ničija nije do zore gorela, pa neće ni tvoja, veruj mi”.

Jer, vidim je kako puca po šavovima i grize se u sebi dok se pretvara da je sve u redu.

Vidim ga kako postaje sve neoprezniji, jer misli da je bezbedan.

I vidim ih, kako vrlo brzo postaju svesni da – ništa nije opasnije od neispričane priče.

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or