Nedelja

jutro

Ima nešto u ženi što joj ne da mira čak ni kada se najvećim delom oseća sigurno pored čoveka kojeg voli.

Uvek taj crv sumnje, uvek taj trenutak nemira i pitanja kao što su gde je, s kim je i šta tačno radi. O, znala sam i gde je Zlatko, s kim je, ali šta radi mogla sam samo da nagađam. Mrzela sam ta nedeljna popodneva kada je izigravao dobrog muža i još boljeg oca, svesna da tera od sebe i najmanju misao o meni. Nedelja je bila dan kada se nismo čuli. Nedelja me je ubijala.

Kažu da ako imaš problem sa nečim, treba da uradiš sve da bi to promenio. A ja sam definitivno imala problem. I trebao mi je pakleni plan kako da problem – rešim.

“Nemoj me zaboraviti sutra”, napisala sam sms, svesna da me još nijednom nije zaboravio. Niti da planira.

“Neću 🙂 Sutra preko puta, umesto na uobičajenom mestu, ok? Isto vreme”.

Bilo je ok. Ok i dovoljno dobro da započnemo razgovor koji je trajao satima. Prva od mnogih nedelja koje posvetio je meni umesto njoj. Prijao mi je taj osećaj, priznajem. Nadmoć?

* * *

Volela sam ponedeljak i bio mi je posebna motivacija za sređivanje. Ni taj ponedeljak nije bio izuzetak. Utrčala sam napirlitana u auto i osmehom reagovala na njegov zadivljeni pogled.

“Dobro jutro. Predivno izgledaš”, rekao je i moj ego je iste sekunde probio plafon automobila.

“Samo za tebe, ljubavi”, odvratila sam i blago stisnula njegovo koleno uživajući u pogledu nebesko plavih očiju. Moji prsti klizili su unutrašnjom stranom njegove butine, njegov brk se osmehivao, i onda kao grom iz vedra neba, stisak ruke, prsti isprepletani sa mojima i rečenica zbog koje sam poželela da u zemlju propadnem: “Lenka. šta se kaže kad teta Kalina uđe u auto?”

Kao da me je munja pogodila dok je sa zadnjeg sedišta devojčica koja predstavlja njegovu sliku i priliku izgovarala “Dobro jutro”. Skupila sam se u svom sedištu, spremna da nestanem, jer nije to više bila ni samo njegova nepažnja. Sjebao je i mene. Bez razmišljanja i previše ispitivanja prihvatila sam da idemo drugim putem i bahato se ponašala prema njemu kao da je samo moj. A nije bio. I to nedužno biće koje je već sumnjalo, bilo je svedok naših izliva ljubavi. Dođavola!

“Ponašaj se normalno, ponašaj se normalno”, ponavljala sam u sebi, zajedno sa “ubiću ga kad stignemo na posao”. Znala sam da iVana zna, ali nisam htela decu da petljam više nego što treba. Bilo mi je dovoljno da budemo “drugarice” i da se poveravamo jedna drugoj oko dečaka iz škole. Zato sam udahnula duboko i upitala “Malena, kako si danas? Uživaš u raspustu?”

Sačekao me je pun izveštaj o godišnjem odmoru, čak i više nego što htela sam da znam. Grčka, kumovi, deca, parovi… hotel sa bazenom i mama koja ne voli da se kupa.

Potvrdila sam i svoje sumnje da iVana zna jer malena “uvek zaboravi da me pita šta sam u horoskopu i kojim poslom tačno se bavim”. A na moj odgovor da radim sa tatom, isto što i on, imala je sjajno rešenje: “Neka danas tata radi umesto tebe. Ti hajde sa mnom i dekom na bazen. Biće nam super!”

Treba li da naglasim da je deka isto što i iVanin tata? Ne, i mislila sam da ne treba…

log

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or