Retrospektiva

nisam

Iz dana u dan čini se da ništa se ne menja. Kuća, posao, hobiji, prijatelji, ljubimci… Tempo i ritam koji namećemo sami sebi čini da su nam dani ispunjeni i – kada su promene u pitanju, monotoni. A svaki dan oblikuje nas. I nakon nekog vremena…

Znam tačno šta sam radila pre godinu dana na današnji dan.

Znam tačno gde sam bila, na koga sam mislila i kako sam se osećala.

I ne, moja dnevna rutina nije se promenila, a nije ni moj posao, moji hobiji, prijatelji ni ljubimci. Promenila sam se ja.

Reći ću vam iskreno – teško mi je to da prihvatim. Priznajem da za godinu dana promenila sam svoj pogled na svet iz temelja, izbacila neke ljude iz svog sistema, dozvolila novima da steknu moje poverenje. Neki su ga prokockali, nečije sam pretpostavljam – prokockala ja. Dan po dan…

A opet, na kraju svakog, sem na kraju jednog, rekla bih vam da se ništa bitno desilo nije.

Ipak, jeste značajno sve drugačije… jer iako na istom mestu, ne mislim na iste ljude, osećam se drastično drugačije nego pre 365 dana. Odrasla sam. Ne svojevoljno, ne rado, ali činjenica je da jesam.

Da li se snalazim u svetu odraslih? Ne baš.

Da li ću se snaći? Videćemo sledeće godine na ovaj dan. Jer ovo je onaj “idealan dan za retrospektivu”.

Od istog autora:

Share This:

www.pdf24.org    Send article as PDF   

Leave a Reply

Or